Već u samom uvodnom delu ovog utiska, priznajem, bio je istinski plezir uroniti u ovaj i ovakav, okean isprepletanih reči i emocija, nadanja i sećanja, želja, uzdaha i pitanja. Zbirka pesama naslovljena sa Krivo mi je, što je opet, u današnje vreme – akt, priznanje vrhunskog ranga i za respekt - delimično nastala od zapisa sa salveta koje, kao da žele da izbrišu tragove umora u sećanjima a da osvetlaju neukaljane duše obraz; Gordane Vlajić, uzbudljivo je a krajnje sofisticirano i emocionalnim bitom natopljeno putešestvije, na kakvo savremena regionalna književna produkcija, jednostavno, nije navikla. Ali, zbirka Krivo mi je, je pred vama i zasigurno će vas oplemeniti ako li ne i zaseniti. Svojom osobenom strukturom i tananom a inteligentno produhovljenom poetikom, posebno. Nebrojeno je mnogo stihova koji, svi pojedinačno ili grupno, mogu reflektovati samu energetsku nit ali se u uvodno posvetnim rečima knjige:

Zaljubljenim i nezaljubljenim,
gnevnim i pitomim,
načetim i potrošenim.
Da zamole ako vole

kao i u stihovnim zapisima:

strepim,
neću stići da te se nadišem,
miloreći da doustim,
ni da otplešem sve žudnje koje zviždućem,

mogla i može sublimirati suštinska nit. Na kraju, ali ne kao i najmanje važno, tvrdim i podvlačim a veoma obazrivo ispisujem svaku reč, ovde pomenuta knjiga pesama Gordane Vlajić, nedvosmisleno je i istinsko - vanserijsko izdanje kakvom je izuzetno teško naći adekvatno upoređenje.

/ Milan B. Popović,
pisac i književni i muzički kritičar, septembar 2007./

U eri u kojoj caruju agresija, mržnja i podmetačina svake vrste i u kojoj je takva vrsta stava prema okolini „prečica za uspeh“, u vreme kada moć uvrede nadvladava svaku drugu moć... – jedna knjiga pokazuje se kao svetlance u tami našeg kulturnog neba. Radi se o knjizi „Krivo mi je“ Gordane Vlajić.

/ MTS Club, septembar 2005./

Pravo mi je kad su pesme gdegde iste
a nijedna nalik drugoj,
već su kao kafe one raznorazne
što istija a s merakom ko ispija.
Pravo mi je kad stih zapet
zna da seva reže drobi
i ujeda a bez gneva.
Al kada je od njih neki nedokučiv
i s razlogom pesnikovu tajnu krije
pa je samo puki rbak
od amfore zlatonosne „Krivo mi je“.

/ Zoran Đorđević Mid, pesnik, jun 2005. /

Gordanine pesme – putnici, prošpartale su svet i uzduž i popreko. A pisane su po kafeima i uz kafu. I Felini je svoje filmove skicirao po kafeima. Gordana kafu i njenu aromu koristi kao mini kameru, njome otkriva sve svakodnevštine i trivijalnosti ljudi koji sede oko nje i bez ustezanja se smeje i ruga tim višesatnim razgovorancijama. Jezik Gordane Vlajić je jasan i ekspresivan. Kafa se ohladila i krivo mi je. Nisam sve rekao o „Krivo mi je“.

Koristim ovu priliku da autorki čestitam na publikovanju „Zaistinske srspke bajke“, ove značajne i sadržinski aktuelne i zanimljive knjige. Blagoslov Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog Pavla predstavlja najbolji znak da se radi o delu velike umetničke vrednosti koje će naći put do čitalaca. Autoru Gordani Vlajić želim da je i dalje služi inspiracija koja će, ako Bog da, biti pretočena u nove knjige.

Današnje popodne proveo sam uz Vašu poeziju. Prosto me je zapljusnula raskoš pjesničkih slika, naročito u onim haikulikim minijaturama. Vi pjesnički razmišljate i osjećate, pjesnički gledate i dišete ovaj svjet, morate pisati pjesme.

/ Ranko Pavlović, književnik, avgust 2005. /

Ljudsku dušu, na poseban način, kroz kolektivno svesno i nesvesno, ispituje Gordana Vlajić svojom knjigom „Zaistinska srpska bajka“ u kojoj prepričava srpsku istoriju kroz životopise srpskih prinčeva i princeza. Ova knjiga, namenjena deci, prema rečima Ljubivoja Ršumovića, našu je istoriju pretvorila u „zamaman udžbenik“ i stoga je treba predložiti za zvanični udžbenik istorije, jer će deca radosnije učiti istoriju iz ovakvih bajki.

/ „Politika“, br. 32260, avgust 2003./

Knjigu čitam, ali ne sam, već sa sinovima i suprugom. U međuvremenu sam je dao ocu Irineju Dobrijeviću koji reče da je nije ispustio iz ruku i da je vrlo zainteresovan da je prevede na engleski

/ Đakon Nebojša Topolić,
poslovni sekretar Nj. S. Patrijarha Srpskog Pavla, juna 2003./

Ljudsku dušu, na poseban način, kroz kolektivno svesno i nesvesno, ispituje Gordana Vlajić svojom knjigom „Zaistinska srpska bajka“ u kojoj prepričava srpsku istoriju kroz životopise srpskih prinčeva i princeza. Ova knjiga, namenjena deci, prema rečima Ljubivoja Ršumovića, našu je istoriju pretvorila u „zamaman udžbenik“ i stoga je treba predložiti za zvanični udžbenik istorije, jer će deca radosnije učiti istoriju iz ovakvih bajki.

Pišite, pišite svakoga dana! Vi to činite na lekovit način. Ostanite usidreni u onome što je najvrednije u Vama – kristalno čista osećanja. Dakle pišite... – ad infinitum. I pošaljite mi napisano.

Knjiga „Zaistinska srpska bajka“ je predivno delo kakvo retko srećem u svom radu, a gotovo da nema knjige koja je izdata, a da nije dospela na moj sto.

/ Marko Despotović, Ministarstvo za kulturu i medije Republike Srbije, aprila 2003./

Deca su, konačno, dobila knjigu koja će ih podstaći da sa zanimanjem i ljubavlju izučavaju sopstvenu istoriju, da poštuju svoje pretke i tradiciju. Gordana Vlajić, pisac „Zaistinske srpske bajke“, koju s potpisali zaistinski prinčevi Nj. K. V. Petar, Filip i Aleksandar Karađorđević, podarila je knjigu deci i njihovim roditeljima, sa željom da kroz bajkovite priče upoznaju istorijske činjenice, srpsku mitologiju i pravoslavlje.

/ Dnevni list „Nacional“, br. 355, februar 2003. /

Nedavno je na Belom dvoru upriličena promocija knjige „Zaistinska srpska bajka“, Čudesne priče od koje se postaje zauvek neizgubljiv, autorke Gordane Vlajić. Tom prilikom je Gordana Vlajić obradovala decu bez roditelja i decu iz izbegličkih kampova poklonivši 350 ovih knjiga koje će ovoj deci, povodom Božića, podeliti Fondacija Princeze Katarine.

/ „Blic nedelje“, br. 2161, januar 2003. /