MOJA MAMA NAJLEPŠE KUVA
Recenzija
Svako pisanje o nezi i ishrani dece, pogotovo u najranijem uzrastu, iziskuje mnogo volje, znanja i umešnosti.
Jasno je da bez volje da se nešto uradi i neophodnog znanja da započeto dobije odgovarajuću težinu i formu nema kvalitetne realizacije.
S obzirom da je ovakva literatura namenjena uglavnim majkama, uvek je potrebno i mnogo umešnosti da se suvoparne medicinske istine iskažu razumljivo i prihvatljivo.
Autor knjige “MOJA MAMA NAJLEPŠE KUVA”, gospođa Gordana Vlajić, je svim ovim bitnim preduslovima dodala još nešto: HRABROST! Hrabrost da se izloži kritikama, ne retko sujetnih stručnjaka, za svoje poglede i stavove.
Ako se zna da je majka četvoro dece, onda je lako shvatljivo da joj hrabrost ne nedostaje. Njena deca su upravo najefikasnija odbrana njenih stavova.
Verovatno je to lično iskustvo učinilo da ona svoju knjigu priča lako, jednostavno, interesantno, razumljivo...
Priča i zapisuje. Ne piše.
Priča od srca. Iz dubine duše majčinske.
Dakle, najlepše što se može.
U knjizi se afirmišu, na najbolji način, ishrana bebe na dojci i prednost takve ishrane. To je, nesumnjivo, sa stručnog aspekta, najveća vrednost ove knjige: hranljivost majčinog mleka i toplina majčinih grudi nikada neće imati adekvatnu zamenu.
Pričajući svoja iskustva, gospođa Vlajić razbija brojne, do sada važeće, zablude u ishrani dece: hraniti ih strogo u određenim razmacima, terati ih da jedu onda kada to roditelji misle da treba, praviti im čitave predstave da bi uzeli pripremljeni obrok...
Autor ove knjige očigledno prihvata nepobitnu (mnogima ne baš lako shvatljivu) činjenicu – I MALO DETE JE LIČNOST!
Otuda i nema u ovoj knjizi saveta koji bi bili nekakvi kanoni i zakoni.
Ali zato, iz svakog reda ove knjige kao da izbija i zrači sugestija: bavite se vašom bebom, posmatrajte je, naučite da razumete njene gestove, pričajte sa njom, igrajte se, uživajte u toj obostranoj ljubavi.
Samo tako shvatićete želje vaše dece. I ispunite ih, bez ikakvih rezervi.
U tome je prava dragocenost ove knjige.
Dr Dragomir BRANKOVIĆ
Pedijatar neonatolog
Beba je došla kući
Najzad.
Koliko god da ste se radovali povratku kući i jedva čekali da se pohvalite svojim najdražim zamotuljkom, kod kuće će biti potrebno zavesti relativno nov “režim”, kako bi se i vama i bebi (možda i bebama!) obezbedio neophodan mir koji ste u bolnici, ipak, imali.
Ukoliko vas tu očekuje starije dete, utkoliko je uloga vas i vašeg suprga kompleksnija.
Evo nekoliko mogućih situacija:
Moji prijatelji, Nataša i Viktor, su pre tri meseca dobili sinčića. Po novu bebu i mamu, ponosni tata je otišao zajedno sa četvorogodišnjom ćerkom Anjom. Po povratku iz porodilišta srećni roditelji su spustili bebu u kolevku, a oni se razneženo razbaškarili u fotelje ne bi li još malo proćaskali. I pre nego su dovršili prvu rečenicu, na vratima dnevne sobe pojavila se Anja noseći svog bebu-bracu pod miškom, poput vekne hleba. Potpuno pretrnuli od straha, naizgled mirnim glasom su je pitali: “Anja, gde ćeš sa bebom?” Pa, da se igramo, odgovorila je ona.
Za roditelje, naravno, nema ničeg lepšeg od uzajamne ljubavi njihove dece. Ali tih prvih dana, to vam je sigurno jasno, treba posebnu pažnju pokloniti starijoj deci. Moja sestra Marina (ona koje će vam se kasnije obratiti savetima za bolesnu decu) je, na primer, kao trogodišnja devojčica svoju novorođenu seku htela da podšiša. Moja strina Vera, njihova majka, napustila je sobu za trenutak da bi po povratku zatekla Marinu sa makazama iznad kreveca. Na sreću, to “ulepšavanje” je blagovremeno sprečeno, ali sve ovo shvatite kao korisno upozorenje da vaš kratak odlazak do toaleta ili kuhinje može, očigledno, biti koban. Starija deca nisu zla i najčešće ništa ne čine sa lošim namerama, ali njihove ideje su nepresušne i nepredvidive. Tu ste vi i vaš suprug jedini “radar” za eventualne probleme. Stoga ću vam predložiti neke od oprobanih metoda da biste predupredili ljubomoru ili drastičnije izlive istinske ljubavi svojih starijih mališana prema novorođenoj pridošlici.
Jedna moja poznanica je, na primer, kado god bi trebalo da doji bebu zvala i svoju trogodišnju devojčicu bez čije pomoći, govorila joj je, ne bi mogla da raskopča haljinu, oslobodi dojku, da ponudi bebi bradavicu... Maloj Mii je ta uloga imponovala i godila do te mere da je uskoro na bebin plač reagovala sa: “Mama, doimoooo!” Ali već kroz dve nedelje Mia je bivala zadovoljnija da “doji” svoje lutke, a mama da sama brine o ishrani nove seke Ive.
Ukoliko je vaše starije dete, prema vašoj proceni, još nedovoljno snažno i odgovorno da samo nosi svog batu ili seku po sobi (a to će sigurno poželeti!) radije ga upozorite sa: “Pazi, beba još nije pametnica kao ti i može da te upiški...”
Ukratko, svako upozorenje neka vašem starijem detetu jasno pokaže vašu PODJEDNAKU brigu i ljubav za oboje dece.
Ono što mi se čini posebno važnim i dragocenim je da, naročito ako ste nedavno rodili svoje prvo dete, ne budete u panici što vaša beba ponekad i plače. Ona drugi vid komunikacije NE POZNAJE! Dešavaće se da svako od ukućana ili gostiju ima svoje viđenje “problema”. Ponosni tata će, muški i smireno, najčešće ponavljati: “Šta mu je, šta mu je?”, ili će, ukoliko je “pribraniji” sugerisati da idete u Hitnu pomoć; bake su, ko zna zašto, gotovo uvek sigurne da je dete izgladnelo, bez obzira što ste bebu pre samo pet minuta obilno podojili; deke, obično nemaju precizno definisanu «dijagnozu», ali grabe svoje unučiće iz kolevke i ljuljuškaju ih u naručju u ritmu koji bi tu istu bebu, da poznaje terminologiju elementarnih nepogoda, asociralo na tektonski poremećaj; komšinica će vam verovatno savetovati da bebi na stomačić prislonite peglom zagrejanu pelenu ili termofor napunjen toplom vodom, jer razlog tog plača su sasvim izvesno grčevi i drugo ne može biti.
Verujte, SAMO VI ĆETE UVEK ZNATI zašto VAŠA beba plače!
Pokušajte da se ne obazirete na komentare sa strane, odnosno da vas ti komentari ne uznemiravaju i ne dekoncentrišu. Zato je veoma važno da bar prvih dana po izlasku iz porodilišta imate potpun mir u krugu članova svoje najbliže porodice. Onih čuvenih “bapskih” četrdeset dana kada bebu ne treba iznositi, kada ne treba primati goste, nisu izmišljeni tek tako. Naravno, ovog saveta se ne treba pridržavati PO SVAKU CENU, uostalom, kao i svemu ostalom IMAJTE MERE I PRILAGOĐAVAJTE SE! Ako je vaša trpezarija puna gostiju, a došlo je vreme da dojite, ukoliko ste umorni i nervozni zbog “gostujućeg” opterećenja – beba će sasvim sigurno osetiti vašu napetost. Bez obzira što ste se sa njom povukli u drugu sobu, i bez obzira da li sisa ili je hranite na flašicu. U tih prvih nekoliko nedelja ne dozvolite da iko poremeti blagovremeno uspostavljenje ritma navika, vaših i vaše bebe.
Zato verujem da će vam od velike koristi biti sledećih “deset zapovesti”
...
“Deset zapovesti”
(Ili, šta bi rekla vaša beba da ume da govori)
1. Dojite bebu
Savremena nauka i medicina još nisu pronašli adekvatnu zamenu za majčino mleko i sasvim je sigurno da nikada i neće! Kravlje, kozije i ovčije mleko su NUŽNO ZLO, a ne srećna alternativa. Uostalom, što bi lepo rekli supružnici Dajmond, američki nutricionisti, da li ste ikada videli da prase siše kravu!?
Ljudske bebe, sasvim logično i prirodno, najviše vole mleko svoje majke, takođe ljudskog bića. Njihov sistem za varenje itekako pati zbog prejakog sastava kravljeg mleka koje pospešuje rast krupnih kostiju, rogova i ostalih rožnatih delova.
Vaša prsa su vaša najtananija veza sa bebom, nepogrešivi senzori uzajamne ljubavi i bebine kasnije emotivne sigurnosti. Devet meseci ste je nosili da biste joj podarili život, vašim mlekom darujete joj zdravlje! Da i ne govorim o tome koliko ovaj bogomdani način ishrane VAMA olakšava život. Tek sa svojom trećom bebom imala sam dovoljno mudrosti da ovo shvatim. Nema flašica, nema iskuvavanja i sterilizacije, nema strepnje od infekcije, nema grčeva, noćnog ustajanja, jer čim beba zaplače - vaša prsa su tu. Potpuno je neopravdan i vaš eventualni strah da će vam dojenje upropastiti grudi. Naravno, pod uslovom da dojenje nije forsirano po svaku cenu i uprkos drugačijim savetima lekara, jer uvek ima izuzetaka. Ukoliko vam vaš doktor bude savetovao da vi ne treba da dojite, ne insistirajte na sopstvenom mazohističkom herojstvu.
Razloge za NEDOJENJE u svakom slučaju definisaće i objasniti ISKLJUČIVO vaš lekar!
2. Mazite bebu
Slušala je vaš glas devet meseci dok je bila u vašoj utrobi tik ispod srca. Nauka već odavno nema dilema – beba čuje i dok je u stomaku. Dok je budna, bilo da vam je u naručju ili da nešto radite po kući dok ona leškari, čavrljajte, ćaskajte, pevušite joj. To bebe umiruje.
Ako smatrate da ste antisluhista, pustite joj neku tihu prijatnu muziku. Moji klinci su u prvih nekoliko meseci prosto “otkidali” na Pavorotija!? A, opet, američka istraživanja u jednom porodilištu potvrđuju umirujuće dejstvo Bahove muzike.
Često je mazite i nežno dodirujte, bebe su taktilna bića.
3. Ljuljuškajte bebu
Ovde sam posebno kategorična! Od svih komentara najviše su me iritirali imperativni saveti tipa: zašto je nosiš, navići ćeš je; zašto je ljuljuškaš, vrteće joj se u glavi; pusti je da plače, nemoj je uzimati iz kolevke, beba treba da plače jer tako širi i razvija pluća; pusti je da se dere, nemoj joj povlađivati – razmazićeš je...
Što je još gore, sve ove “mudrosti” su, naročito do pre jedne decenije, imale podršku i u savetima nekih pedijatara u stručnoj literaturi iz ove oblasti.
Nikad se toga nisam pridržavala, koliko god da u svemu ostalom poštujem medicinska stanovišta. Svu svoju decu sam i nosila i ljuljala u naručju! Maša sada ima 12 godina i verujte više ne želi da je nosam po sobi da bi se uspavala; Sava na jesen polazi u školu i, takođe, već davno ne traži da ga “nunaninam” u kolevci. Sara je dvadesetomesečna beba kojoj od kada je propuzala više nije zanimljivo da je njišem i da se igramo “sobnog helikoptera”.
Izuzetno me raduje što se savremena pedijatrija i novija dečija psihologija vraćaju ovim prednostima majčinstva. Kada bih imala više naučnog znanja iz ovih oblasti, čini mi se da bih mogla da dokažem da je odvajanje majke od deteta (mislim na ove “spartanske” savete) isključivo produkt društevno-ekonomskih dešavanja pedesetih i šezdesetih godina. To mi liči na “ispiranje” majčinskih umova i duša. Žena je dragoceni radnik za mašinom, zar ne? Zato ju je trebalo ubediti da dojenje nije primarno, da ona detetu nije neophodna, da je veštačka hrana savršena po sastavu, da bebu ne treba ljuljati, a sve da bi se što ranije vratila u fabriku ili kancelariju.
A, psiholozi tvrde da se osnovne karakterne crte svakog od nas formiraju upravo u te prve tri godine života! Otuda je, možda, “orvelovski” orijentisanim društvima konviniralo da decu ne vaspitavaju majke, već – država.
Kada bi se žene vratile domaćinstvu, a bebe mamama i njihovom naručju, sigurna sam da bi bilo neuporedivo manje delikvencije, psihosomatskih poremećaja, rasturenih porodica, sadista, narkomanije, kriminala. A civilizacijski točak se sigurno ne bi okrenuo unazad: znali bismo i kako je na Mesecu i šta je na internetu i kako se ponašaju kvantni objekti...
Dobro, dobro, čujem negodovanja pripadnica feminističkog pokreta i podsećanja majki – da je ova knjiga vedri kulinarski priručnik, a ne kamuflirani politički pamflet.
Elem, najkraće rečno: ukoliko vaša beba plače, nešto joj ne prija, nedostaje ili slično. Ako ste je presvukli, nahranili, sputili u krevetac, a ona i dalje plače – znači, da i dalje ima neki problem. Uzmete li je u zagrljaj, a ona se umiri – nedoumice više nema. To joj je bilo potrebno! Ne postoji naučna definicija koja me može ubediti u suprotno.
Ova ”zapovest” je veoma bliska prethodnoj. Da ne zaboravim – sve ovo važi i za tate. Koliko god da su umorni, jure na posao, jure dodatnu zaradu..., moraju naći malo vremena za igru i maženje.
Ako bebi smeta što je mokra, presvucite je, bez obzira što ste to učinili i pre desetak minuta; ako hoće da sisa, mada ste je odvojili od dojke pre nepunih pola sata, dozvolite joj taj “luksuz”; ako bi beba da je nosite – pružite joj to zadovoljstvo! Ovo društvo vam je poklonilo godinu dana porodiljskog odsustva da bi ste ga proveli uz svoje dete i neka vam to, koliko god je moguće, zaista bude, ako ne jedina, a ono PRIMARNA obaveza.
Bebe nisu sadisti. Bebe ne znaju da se iživljavaju! Ono što žele im je zaista neophodno. A ovaj period neverovatno brzo prođe. Kada, već sa pet do šest meseci, nauče da samostalno sede, biće im interesantnije da guču u okruženju svojih igračkica i ogradice, nego da se “dosađuju u vašem naručju.
5. Odmarajte se kada i vaša beba
Umesto da vas opterećuju pričicama i predrasudama biće mnogo korisnije da, na primer, ispeglaju pelene, skuvaju ručak, operu posuđe, usisaju sobu. Bićete odmorniji da dojite ili “osluškujete” svoje čedo, kao i da se posvetite starijoj deci. Ako niste tip koji voli i može da dremne tokom dana, ostavite baku uz uspavanu i situ bebu i malo prošetajte sa suprugom, ili otidite na depilaciju, do prijateljice na kaficu i ćaskanje, do frizera...
Odvojite ovaj deo vremena SAMO ZA SEBE!
Koliko god da je “drugo mišljenje” cenjeno u medicinskoj praksi, potrudite se da zdravstvenu brigu o vašem detetu od početka vodi samo jedan dečiji lekar. Takozvani porodični lekar se na Zapadu skupo plaća i to nikako nije iz pomodarstva ili lenjosti pacijenata. Stalni lekar redovno prati napredovanje vaše bebe, upoznaje je, u toku je sa njenim i vašim navikama, uslovima stanovanja i, što je najvažnije, svojim savetima ili terapijom neće unositi paniku ili nedoumice u vašu porodicu. Konkretno, recimo da je prvog meseca vaša beba napredovala 600 grama, a drugog “samo” 400, jer je imala kijavicu pa je manje sisala. Ako odete kod drugog lekara, koji to ne zna, i on uvidom u beleške iz zdravstvenog kartona vidi pad u dobijanju na telesnoj težini, može se desiti da vas upozori na kvalitet vašeg mleka, što je dovoljno da vas baci u nepotrebnu brigu. Lekar u savetovalištu koji redovno prati i kontroliše vašu bebu u prvih godinu dana, znaće razlog što je beba manje napredovala tog meseca i neće vas zbunjivati dodatnim pitanjima ili pretpostavkama. Naprotiv. Najverovatnije će reći da je bebica odlično napredovala s obzirom na blagu kijavicu. Stalan i dobar pedijatar je i psihoterapeut za roditelje.
7. Tate i mame, ne zanemarujte jedno drugo
To što ga njegova nežna ženica u subotnje jutro više ne budi kaficom, samo je zato što je premorena i preokupirana bebom. Stare navike će se veoma brzo ponovo uspostaviti. Zato, drage tate, imajte strpljenja i bar za neko vreme izmenite uloge, a nadaleko čuvene repere balkanske muževnosti učinite nešto elastičnijim. Ništa vam se loše neće dogoditi. (Na kraju krajeva, zamolite suprugu da nikome ne priča bar o prošloj sredi kada ste čak tri puta prali “kaku» sa pelene i njenu spavaćicu.)
Prvog jutra nakon što smo moja mlađa ćerkica i ja stigle iz porodilišta, moj suprug me je probudio donevši mi doručak u krevet. Na poslužavniku je bio divan crveni ružin pupoljak. I dan-danas, evo već dve godine, “eksploatiše” taj kredit. Kako!? Pa, eto, baš sinoć je ponovo išao u teretanu u vreme moje omiljene TV serije. Umesto da gledam “Otvorena vrata”, borila sam se sa svojom malom četvoročlanom armijom. Podsetio me je kako je “bio zlatan” i koja bi žena molim vas lepo, odolela toj navali nežnih osećanja.
(I ja, naravno, imam svoje borbene atribute. Sem što sam se trudila da ga radnim danima ni beba ni ja noću ne uznemiravamo, pristala sam, u vreme dosta kritične finansijske situacije, da kupi nove felne za auto.)
8. Jedite redovno i kvalitetno
Vaš organizam je iznuren porođajem, dojenjem i dodatnim naporima i neophodno je da svoju ishranu shvatite kao zaista ozbiljan zadatak. Pored toga, najnovija istraživanja su dokazala da beba na svet dolazi sa oformljenim čulom ukusa i mirisa. Već od četvrtog, petog dana života, ova ljudska “mrvica” odlično prepoznaje miris mleka SVOJE majke. Dakle, i zbog bebe i zbog vas, izbegavajte: preobilne obroke, masno, preterano zaslađeno, začinjeno, ljuto, alkohol, duvan, slatkiše, testo i kiselo. Jedite što više voća, povrća i pijte bar dve litre tečnosti dnevno: čaj, mleko, vodu, limunadu, prirodne voćne sokove. Crnu kafu svedite na jednu šoljicu dnevno.
Idealne dnevne količine i vrste hrane za vas:
* Oko pola litra mleka, mada može i malo više. Ako ne volite mleko, popijte tri do četiri čaše jogurta.
* Porcija ribe, piletine ili posnog mesa. Uz to možete pojesti malo pirinča, rezance, krompir.
* Ako ne želite da jedete meso, možete ga zameniti sa dosta sira.
* Bar jedna porcija barenog povrća, mada bi bilo idealno da tokom dana pojedete i malo sirovog povrća.
* Svakog dana jedite voće i pijte sveže isceđen prirodan, nezaslađen sok.
* Jedite crni hleb (ne više od četiri, pet kriški dnevno) sa maslacem i medom.
* Pijte koliko vam je volja! Sada vam je potrebno više tečnosti. Najbolji su prirodni voćni sokovi i voda.
9. Održavajte bebinu i ličnu higijenu
I beba i vi ste prvih dana po izlasku iz porodilišta najpodložniji infekcijama. Vaš genekolog i lekra će vas stručnije posavetovati o održavanju higijene rane (ukoliko vam je rađena epiziotomija, carski rez), a ono što je za bebu i njen dobar apetit najznačajnije je:
* Da vaše bradavice pre podoja budu besprekorno čiste. Najbolje je obrisati ih gazom natopljenom u vodeni rastvor sode bikarbone: na jedan decilitar vode, ravna kašičica sode-bikarbone.
* Da vam ruke, pre nego što je kupate, prepovijate ili dojite, budu oprane malkom vodom i neutralnim sapunom.
* Da joj oči čistite uvek čistom gazom natopljenom u prokuvan i nezaslađen čaj od kamilice. To činite tako što ćete jednom blago prevući preko oka od spoljašnje ka unutrašnjoj strani. Infekcije oka su kod novorođenčadi veoma česte jer su za vreme porođaja izloženi delovanju flore vagine.
* Zbog blizine mokraćnih puteva, bebine genitalne organe takođe treba pažljivo negovati. Posle kupanja ih treba obrisati sterilnom gazom natopljenom u troprocentni rastvor borne kiseline; ojedene bebe su nervozne, plačljive i nemaju dobar apetit.
* Nemojte zaboraviti, pored ustaljenih radnji prilikom kupanja, ni na bebin spoljni ušni kanal i ušnu školjku. Čistite ih štapićima, pazeći da je ne povredite; upala ovih kanala takođe remeti apetit, i otežava sisanje.
* Noktiće redovno podsecajte jer su oni potencijalni izvor infekcije. Bebe se mogu ogrebati ili inficirati stavljajući prstiće u usta. Najsigurnije je da ovu delikatnu radnju obavljate dok vaša beba čvrsto spava.
* Svake večri nakon kupanja, istim bikarbonskim rastvorom kojim perete bradavice očistite bebi unutrašnjost usne duplje i desni. Gazom koju ste isekli na veličinu maramice, potopili u ovaj rastvor i koju ste obavili oko svog kažiprsta, blago pređite preko nepca, desni, unutrašnje strane obraščića... Tako ćete sprečiti pojavljivanje mlečca (“soor”) koji je veoma neprijatno gljivično oboljenje ukoliko se raširi i zapostavi.
10. Pridržavajte se bebinog bontona
Bar u početku, bebin bonton se svodi na njen komoditet u stanu. Na žalost, nemaju sva deca svoju sobu. Bebi je, ipak, nužno obezbediti elementarne uslove za (lep) život. Prema rečima dr Dragomira Brankovića, pedijatra, u bebinoj sobi je zabranjeno:
- pušenje
- pripremanje i kuvanje hrane
- sušenje veša
- primanje gostiju
Optimalna temperatura u dečijoj sobi je 18 do 22 stepena Celzijusa, a pod je najbolje prekriti manjom prostirkom koju je moguće lako održavati, iznositi povremeno napolje i protresti ili ukloniti kako biste parket ili pločice svakodnevno brisali.
Opširnije o svim bebinim potrebama u prvoj godini života možete saznati ako pogledate video-kasetu “Ja sam beba - sve mi treba”, koju je, sa svojim najbližim saradnicima, pripremio upravo dr Dragomir Branković, pedijatar bolnice “Dr Dragiša Mišović” u Beogradu. Ovu kasetu vam od sveg srca preporučujem, pogotovu ako očekujete prvo dete!
Bebu je kod kuće sačekalo sve što joj je neophodno. Ni najmanje ne sumnjam u vaš smisao za balgovremenu nabavku nužnih sitnica i krupnica, ali poznajem jednu mladu majku koja je još tokom trudnoće kupila baš sve, čak i plišanu ptičicu koja, nakon što se navije, cvrkuće zakačena iznad kolevke. Došavši kući iz porodilišta, shvatila je da nije kupila mušemicu za krevetac, “Pavlovićevu” kremu i još neke “sporedne” stvarčice.
Podesetiću vas šta spada u bebin neophoda pribor za jelo:
* Vašeuvekčistegrudiibradavice
Zato obezbedite sterilnu gazu i bar 20 kesica sode bikarbone. Gazom natopljenom ovim rastvorom brisaćete bradavice pre svakog podoja.
* Posudazaiskuvavanjevodezapiće
Najbolje je da bude zapremine ¼ litra, od kvalitetnog materijala.
* Šerpicazakuvanjeipripremanječaja, istezapremineikvaliteta
* Kašičicaodrostfrajakojomćetejojdavativoduiličaj
* Flašicezavoduičaj
Dobro je da budu graduirane da biste tačno znali mere prilikom pripremanja mleka, vode ili čaja i da biste imali u vidu unetu količinu tečnosti. Za početak su vam dovoljne četiri bočice i šest silikonskih cucli (četiri ćete dobiti uz flašice, a dve rezervne kupite posebno).
* Malametalnacediljka (zaslez, kamilicu, limunadu...)
* Veliki, najboljetrolitarski, lonaczaiskuvavanjebebinihposudica.
...
Veoma značajan datum:
_____________________
vašoj bebi “provirio” je prvi zub!
Vreme je za “porodični lonac”
Količine namirnica prilagodite broju ukućana. Navedene mere su za mamu, tatu i dete!
Sitniš čorbica
Istopite četvrt pakovanja maslaca i propržite pileća krilca i ostalu sitnež. Stavite malo brašna i nalijte vrelom vodom. Dodajte glavicu crnog luka, šaku seckanog peršuna i jedan narendani celer. Kada je skuvano, poređajte meso u činiju, izvadite koščice, procedite čorbu i skuvajte malo griza (ne više od dve ravne kašike) da bi čorba bila gušća.
Kad god možete koristite maslac.
Mast je na drugom, a ulje na poslednjem mestu.
Krompir čorba
Litar vode stavite da provri i ubacite tri veća izrendana krompira. Dva minuta kasnije dodajte kašiku do dva milerama ili pavlake. Dobro promešajte i poslužite.
Popara
Stavite u litarsku šerpu vode - kašiku do dve masnoće (maslac, mast ili ulje). Kada provri dodajte hleb (slobodno iskoristite onaj “od juče”) isečen na kockice. Čim proključa skinite sa ringle. Dodajte stariji sir i promešajte.
Zelena čorba
Propržite na maslacu pola kilograma spanaća, tri do četiri lista zelene salate i “repiće” od mladog crnog luka (dva je dovoljno). Dodajte vode i kuvajte na thoj vatri. Kada je čorbica gotova sipajte je preko dva parčeta hleba iseckanog na kockice. Ova čorba je laka i osvežavajuća, pa se preporučuje i kao dijetalna
Paradajz čorba
Napravite od jedne kašike maslaca i dve kašike brašna smeđu zapršku i dodajte supu od kostiju ili vodu. Dodajte jednu čašu samlevenog paradajza i šoljicu pirinča. Čorba je gotova kada je pirinač mek.
...
Kad bi oni kuvali
Razgovarala sa svojom i ostalom decom iz zabavišta i sa đacima-prvacima. Pitala sam ih šta bi oni radili kada bi ostali sami kod kuće i bili straaaašno gladni.
Pričali smo i o zamišljenom odlasku na izlet: kao otišli su sa roditeljima van grada u šumu punu jagoda, pored je i potočić sa ribicama, tu su i pečurke u travi... Ali, došlo je vreme ručka, a mama i tata su shvatili da su kod kuće zaboravili korpu sa hranom. Šta bi deca predložila?
Kada bi išli na izlet, pa zaboravimo klopu? Pa, našli bismo kafanu.
(Vojislav, 7 godina)
Ja bih im rekao da se vratimo kući.
(Dušan, 5 godina)
Pecao bih ribu, pa bi sa tatom napravio vatru.
(Marko, 6 godina)
Valjda bismo se najeli tih jagoda. Pečurke su otrovne.
(Nataša, 5 godina)
Ja da ostanem sam kod kuće i da sam gladan ja bi sipao vodu i onda bih napunio u vodu sve iz one kesice za brzu supu.
(Konstantin, 7 godina)
Ja bih napravio umućkano jaje. Razbijem jaje i sipam u onaj tiganj. Onda stavim na ringlu da se skuva i čekam pet minuta. Onda dođem da vidim je l se skuvalo. Ako jeste, onda bi ugasio ringlu i sklonio tiganj na ringlu koja nije uključena.
(Đorđe, 7 godina)
Ja bih napravio tost sa jednom mašinom koju imam kod kuće. To samo zaklopiš i za dva minuta sve ispadne. Onda to namažeš sa nožem i – eto.
(Vojislav, 7 godina)
Uzela bih veliku crvenu džezvu i stavila vodu i neku kesicu od kamilice. To ostavimo malo da se skuva i sipamo u šolju da se hladi. To je najvažnije jer žeđ ne može da se istrpi, a od hrane može da se istrpi.
(Klaudija, 8 godina)
Uzeo bih kiselu vodu i tiganj i umutio tri jaja. Onda bi sipao zejtin i stavio malo soli. Posle bih sipao tanko to u tiganj i kuvao, a onda bi jeo. Možda bi to sve mazao krem sirom ili čokoladom.
(Markove palačinke, 6 godina)
Ja bih meni spremio čokoladu. Našao bih je. Zatim bih oprao zube.
(Stevan, prvak)
Ja da sam sam kod kuće, ja bih spremio bananu. Ja bi spremio vrlo lako. I onda bi pojeo bananu.
(Vlada, 5 godina)
Ja bih kad bi mama i tata otišli na posao, ja bih za ručak spremio sendvič i posle toga sipao kokakolu. I posle toga legao da spavam. Posle spavanja bih jeo višnje. I tada dođu mama i tata.
(Ognjen, 5 godina)
Prvo bi otvorio frižider. Pogledao bih šta ima. Onda bih uzeo šta ima u frižider. Ako ima samo slatko onda bi uzeo. Onda bi video u šerpe.
(Stojan, 7 godina)
Da sam ja sama kod kuće ja bih skuvala viršle. Posle bih legla i zaspala, mama bi došla i opet bih jela.
(Marina, 6 godina)