Ona: Necu da prihvatim da vise nema medjusobnosti. Nekada je Ona ceznjivo gledala kroz prozor ocekujuci konjanika s pismom, a ovih dana je dovoljno da pritisne send. Bol i strast. Poistovecuju nas, jer su bezvremeni. A rastanci? Razlikuju se samo po vrsti obuce u kojoj odlazimo. On ce i danas zarzati za raskosnim poprsjem tudje zenke, a ona ce mu, nekog obicnog dana, okrenuti ledja i potraziti suncaniji trem. I nijedno od njih nece primetiti da came u istoj sobi. Jer se nisu osluskivali: recju, notom, esemesom, svejedno. Jos i ovo: svim akterima ove price data je sansa da izaberu, da budu dobri ili losi. Covek, verujem, jos uvek nije dorastao privilegiji izbora. Treba ga krotiti i kaznjavati. I neophodan mu je Bog.