RAŠČUPANE MUŠKATLE

STRAŠNA PRIČA

- Mama, je l’ spavaš?
- Ne još, sine. Što pitaš?
- A što je tata otišao?
- Rekla sam ti, dušo moja. Nekako... nismo se više slagali.

(Dišu. Naizmenično namiču tamu uznemirenim grudima.)

- Bojim se mraka, mama. Mrak ima previše crnog.
- Pššš. Tu sam, tu sam, lepi moj. Spavaj. Daj da ti grejem tabančiće, hladno je.

(Dišu. Naizmenično razgrću tamu grudima.)

- Mama...?
- Molim sine.
- Hoću da smo svi sve iz početka.

ŽELJA

Samo jedna: da jedne mirne večeri bez vetra dok napolju pada krupan sneg, dok lagano veju pahulje, široke i meke kao dečiji dlanovi, da njišući se kraj kamina, osmehnuto-umorna zadrema, nakon tek minule posete razdraganih unučića. Da zaspi u stolici koja se ljulja. Okrenuta licem ka svom zadnjem dvorištu ograđenom tujama. Sa krošnjama poleglim od snega. I dok sve dublje tone u nedosanjane snove, da joj klupko od bele angore (od koje štrika lizezu za najmlađe unuče koje je baš tih dana prohodalo) padne sa krila. I da se otkotrlja! Ostavljajući trag.
Da opet počne da živi: velika, velika porodica. Četvoro razgalamljene, divno zahtevne dece, svi rođeni širom otvorenih očiju, uvek će da se seća, koji je stasavajući vazda nešto važno zapitkuju, uvek u jedan glas. A iza njene dece, još dece od njene dece. I on. Ne vidi ga, ali zna da je tu. I mnogo smeha i divne muzike i događaja i putovanja i suza i gužvanjci u velikom krevetu i strahovi i obećanja i ispraćaji i dočeci i filmovi i galama i šapati… Da je ne probude.
I da joj deca i deca njene dece ime sa radošću izgovaraju. I kada je pronađu, prateći krivudavu nit bele angora vunice, da joj ne zamere što nije doštrikala.

LJUBAVNA ČAROLIJA

- Plašim se.
- Čega se plašiš, presrećo moja?
- Je l’ smem da te pitam nešto?
- Pitaj me, ljubavi.
- Kako prepoznati... mislim... kako ćemo da prepoznamo trenutak, jer ako
ga ne prepoznamo, nećemo umeti ni da ga izbegnemo ili bar odložimo, znaš onaj trenutak, ono kad se ljubavna čarolija, kad se zavođenje, ma znaš kad se ljubavno slepilo, ljubavna drugojačijost... kad se lagano, a sigurno pretapa u običnost?
- Znam.
- E?
- To ti je kad neko jednom prvi prdne.