ROAMING
O: Htela sam toplu pricu u hladnoj formi.
Zato sto ne umem da prihvatim da vise nema medjusobnosti. Nekada je Ona ceznjutivo gledala kroz prozor ocekujuci konjanika s pisamcetom, a ovih dana joj je dovoljno samo da pritisne send. Ceznja, bol, ushicenje, strast... poistovecuju nas, jer su bezvremeni. A rastanci se razlikuju samo po vrsti obuce u kojoj odlazimo. On ce i danas, kao pre nekoliko vekova, zarzati za raskosnim poprsjem tudje zenke... a ona ce mu, nekog naizgled sasvim obicnog dana, okrenuti ledja i potraziti suncaniji trem. I nijedno od njih nece primetiti da decenijama came u istoj sobi. Samo zato sto se nisu osluskivali. Recju, notom, pismom, sms porukom... svejedno.
...
O: Roaming je delo vise autora koji su se dogovorili da samo jedan od njih bude potpisnik. To je ogledna sms romaneskna forma koja ce jednima pospesiti iluziju kako se citajuci ogledaju, a drugima kako nesmetano zaviruju u tudji zivot. O da, jos i ovo: slova su pisana bez slovnih dodataka karakteristicnih za srpsko pismo, onako kako to omogucava tastatura vecine mobilnih telefona. Greske u kucanju nisu namerno ucinjene, ali su namerno ostavljene. Greske u karakterima takodje nisu slucajne. Naime, svim akterima naredne price data je sansa da budu dobri ili losi. I svako je iskoristio ponudjenu mogucnost. Otuda covek jos uvek nije dorastao privilegiji izbora. Treba ga krotiti i kaznjavati. I neophodan mu je Bog.
...
S: Dakle, da bi ova prica nastala bile su neophodne dve preljube i dva, samo naizgled, nepovezana smrtna slucaja. Eto, dragi citaoce, otkrila sam kraj i nagovestila prilicno neocekivan, mada melodramatican redosled. Zasto biste sada nastavili da citate? Niste valjda od onih lakomislenih koji ne mogu odoleti kao tajfun jakom i isto tako prolaznom erotskom uzbudjenju? Od onih koji naparfemisani znoj i lasnoizgovorena obecanja rasprsuju po bedrima tudjih muzeva ili zena? Zasto biste docitavali kada znate kako se zavrsava? Zasto biste nastavili da radite bilo sta ako znate da ce se zavrsiti nesrecom? To bi bilo isto kao kada bi vam neko kome bezrezervno verujete rekao da cete sebi upropastiti brak, i zivot, ukoliko se upustite u tu vezu, a vi ipak – klimajuci glavom u znak odobravanja – to isto vece, nestrpljivo ocekujuci svoju tajnu ljubav, titravog stomaka, proveravajuci da li vam smrdi iz usta jos jednim hukom u dlanove koje ste sklopili kao za molitvu, a vi ipak – zaustavili auto u mracnoj ulici, sapatom se teseci: Meni se nista lose ne moze dogoditi. Razumete? To bi bilo isto kao kada bi vam neko kome bezrezervno verujete rekao da ste jos koliko ovog poslepodneva smrtni, a vi, sve klimajuci glavom u znak odobravanja, ipak nastavili da koracate po zici zategnutoj izmedju dva nebodera. I onda, to isto vece, klececi kao za molitvu, pritajeni virili iza odskrinutih vrata postojeceg ili izmastanog trema, uz misao koja bi da sevne: Meni se to nije dogodilo.